Да нема
центар
Круг би
био лик
И то
савршен.
Центар му
дође као врљаво око.
Подмукло
назире све
Из дубине,
Или са
висине,
Свеједно
је.
Њега су
због лепоте претворили у тачку
Која изиграва
угао
Намо на
ћошку.
Ако је
круг и успео,
Постао је
центар.
Тачка је
његов највећи домет.
С.
Богдановић, Радујем се што нисам Бог, „Наис
принт“, Ниш, 2017.
Нема коментара:
Постави коментар