ВЕРОЉУБ ВУКАШИНОВИЋ, Радости моја

Долази доба свеопштег кроја

Живота људских, и неспокоја:

Ближи се топот нечистог соја,

А ти још певаш, Радости моја.

Мирише цвеће отровних боја

Где виртуелно сја параноја

У врту лажи, нема им броја,

А ти још певаш, Радости моја.

Почињу дани великог боја,

Стршљени против пчелињег роја;

У тихој молитви нада је твоја

И зато певаш, Радости моја. 

Јер знаш да светац, из руског строја,

Становник небеског перивоја,

Говорио је и грашки гноја

Христос воскресе, Радости моја.

И слутиш – то је смисао споја

Молитве с песмом, и лирског поја

Душе, у грашки крвавој, која

Још увек пева, Радости моја.

В. Вукашиновић, Ветар и дажд, „Православна реч“, Нови Сад, 2017.