Само једанпут ће кипети
пеном
И вал се расути дуж жала жедна.
Срце не може живети невером,
Невере нема: љубав је – Једна.
И вал се расути дуж жала жедна.
Срце не може живети невером,
Невере нема: љубав је – Једна.
Гневимо се, лажемо се,
играмо…
Ал у срцу увек је тишина.
Ми никада, никада не варамо:
Душа је једна – љубав је једна.
Ал у срцу увек је тишина.
Ми никада, никада не варамо:
Душа је једна – љубав је једна.
Једнолико, вуче се
пустињом
Крају своме, досадом проткана
Прича бедна… И у животу дугом
Љубав је једна, увек је једна.
Крају своме, досадом проткана
Прича бедна… И у животу дугом
Љубав је једна, увек је једна.
У непромењивом је –
бесконачност,
У постојаном само је дубина.
И даље је пут, и ближе је вечност,
И све је јасније: љубав је једна.
У постојаном само је дубина.
И даље је пут, и ближе је вечност,
И све је јасније: љубав је једна.
Ми љубав плаћамо својом
крвљу,
Ал само је верна душа – верна,
И ми волимо једном љубављу…
Љубав је једна, као смрт једна.
Ал само је верна душа – верна,
И ми волимо једном љубављу…
Љубав је једна, као смрт једна.
1896.
Препевао: Александар
Мирковић
Преузето са блога Александра Мирковића: https://srodstvopoizboru.wordpress.com
Нема коментара:
Постави коментар