ИВАН В. ЛАЛИЋ, О делима љубави

Дела су љубави по свету разасута

Као трагови битке;

а трава буја

На разбојишту, мокри пламен земље

Букне да страшну изнова успостави чедност,

Као пре загрљаја, пре памћења, пре гласова

У зору, са усана тек растављених:

Дела су љубави спорна –

И кад се мрви зид, и када врт подивља,

Кад истаре се слово, кад разбије се прстен,

Љубав је на губитку;

         но слушај крикове птица

Над увалом где море од љубавника учи

Друкчију нежност: време је непристрасно,

А свет је љубави задан,

дуга вежба

Богова недораслих.

И. В. Лалић, О делима љибави или Византија, Завод за уџбенике и нсатавна средства, Београд, 1997.