Категорије

четвртак, 09. март 2017.

МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА, Психа

I

Нисам самозванка - долазим дома.
Нисам служавка - не идем за хлебом.
Ја сам твоја страст, твој недељни одмор,
твој седми дан, твоје седмо небо.

Тамо на земљи даваху ми гроше,
њихове жрвње око врата свих:
- Вољени! Зар ме не позна јоште?
Ја сам голубица твоја - Психа!



II

  Ево ти, премили мој, ево рита!
То је некада нежна плот била.
Све сам износила, прња сам сита,
осташе једино ова два крила.

Одени ми велебне своје хаље,
помилуј и спаси.
А јадне иструлеле траље -
у ризницу саспи.

Нема коментара:

Постави коментар