МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА, Психа

I

Нисам самозванка - долазим дома.

Нисам служавка - не идем за хлебом.

Ја сам твоја страст, твој недељни одмор,

твој седми дан, твоје седмо небо.

Тамо на земљи даваху ми гроше,

њихове жрвње око врата свих:

- Вољени! Зар ме не позна јоште?

Ја сам голубица твоја - Психа!

II

  Ево ти, премили мој, ево рита!
То је некада нежна плот била.

Све сам износила, прња сам сита,

осташе једино ова два крила.

Одени ми велебне своје хаље,

помилуј и спаси.

А јадне иструлеле траље -

у ризницу саспи.