Често примећујем како се, код писања, спорије ређају у мени слике него некад, и како их брзо заборављам. Тражи се већи напор воље и јачи замах, треба ми више „затрке“ да бих прескочио препреке које сам некад прескако с места („из ћустека“ како кажу деца у Босни). Али кад успем да учиним тај напор, резултати нису мањи од некадашњих. Сликовито речено: у мом руднику има још шта да се вади, само треба све дубље залазити.
Из Црне књиге, Сабрана дела, књига седамнаеста, Удружени издавачи, Београд, 1981.
Нема коментара:
Постави коментар