Можда не бити значи бити без тебе,
да не идеш режући подне
као модри цвет, да не корачаш
касније између магле и опека,
да нема оног светла које носиш у руци,
које други, можда, неће видети да је расло
као румено порекло неке руже,
и да не постојиш, најзад, да ниси дошла
опора, узбудљива, да упознаш мој живот ветра,
и отада постојим јер ти постојиш,
и отада јесам, јеси и јесмо,
ту за љубав бићу, бићеш, бићемо.
Нема коментара:
Постави коментар