Категорије

четвртак, 01. јун 2017.

НАИДУ САРОЈИНИ, Метемпсихоза


Каткад мислим:
кроз копрену постојâња

моја Душа жуди,

тражи

ону Љубав –
што не гасне;
па је ова ватра само,
жар пожара
у којем смо изгорели
у тренутку неком
давном.


У данима неким прошлим
као да сам све имао,

све добио што сад желим;

Душе наше, можда су се

тад састале
у звезданој некој ноћи
и стопиле
и нестале
са том ноћи
у сећање….осећање….
Безвремено Постојање.



НАИДУ САРОЈИНИ (1879-1949)

Препревао: Александар Мирковић

Извор: блог Александра Мирковића: https://srodstvopoizboru.wordpress.com

Нема коментара:

Постави коментар