Одавно ми је постало јасно да не би имало смисла,
да не би било могућно живети кад би живот био онакав какав на махове изгледа,
кад би све ствари у животу биле само оно што њихово име казује и ништа више.
Овако, знам да колико год је пространство живота на површини, y ширини, толико
га има у дубини, тако да су невидљиве и скривене могућности живота безброј
милиона пута веће од оних које видимо на површини.
Једино је тако могућно
поднети живот и мисао о смрти.Иво Андрић, Знакови поред пута, Сабрана дела Ива Андрића, књига шеснаеста, Удружени издавачи, Београд, 1981.
Нема коментара:
Постави коментар