Сунце — једно, а корача
свим градовима, знам.
Сунце моје. Ја њега
никоме нећу да дâм.
Ни на час, ни на поглед,
ни на сјај. — Никоме. — Никада.
Нека их, нек се утопе у
вечној ноћи града!
У руке ћу те узети! Укруг
да се вртиш не би смело!
Нек себи руке, и усне, и
срце спржим цело!
У вечну ноћ нестаје — у
стопу га пратим, трагам…
Сунце моје! Ја тебе
никоме нећу да дâм!
фебруар, 1919.
Марина Цветајева
Препевао: Александар
Мирковић
Преузето са блога
Александра Мирковића: https://srodstvopoizboru.wordpress.com
Нема коментара:
Постави коментар