Одраније знам за Андрићев обичај да y разговору
наводи туђе мисли. Једном ми y шали рече:
- - Ето шта је ваш чика Иво: паметник од туђих мисли! Али одмах додаде
озбиљним гласом:
-
- Човек никад неће погрешити
ако пита и ако се на путу поштапа паметним мислима других. Тако сам ја
објашњење за своју повученост нашао код Гетеа: „Ко се препусти самоћи, брзо
остане caм!“ Из дна душе мрзим претеривања било које врсте. Зато y таквим приликама
упирем прстом на Мухамеда који је y Курану рекао: „Не волим оне који
претерују!“
Љубо Јандрић, Са
Ивом Андрићем 1968-1975, Српска књижевна задруга, Београд, 1977. стр. 29.
Нема коментара:
Постави коментар