ЖАРКО ВИДОВИЋ, О духовном искуству

Ако је искуство сећање, а духовно искуство сећање на дух, онда искрсава питање: а шта је дух?

          Ако дух није мишљење (далеко од тога да би мишљење могло да буде дух!), онда ни духовно искуство није искуство мишљења.

          Разлика између духовног искуства и мишљења (мишљења о томе и сваком другом искуству!) много је дубља од широко познатих разликовања и супротности између идеализма и материјализма, традиционалног и револуционарног ,,мишљења“ (тј. уверења), религије и атеизма, јер су све те супротности у самој метафизици и представљају саму метафизику, као различити облици метафизике, док је духовно искуство не само изван метафизике, него и изван самог мишљења.

          Духовно искуство није мишљење, јер настаје пре мишљења (пре мишљења о њему, духовном искуству), тако да оно не може да произиђе ни из метафизике (као мишљења) ни из самог мишљења. Оно, напросто, потиче из духа: као сећање на дух. Тако опет искрсава питање: шта је дух?

          Поистовећујући битије (постојање) са мишљењем, метафизика самим тим унапред искључује сваку могућност да се у њој јави свест о духовном искуству или да чак она сама буде та свест. Ако искључује свест о духовном искуству, онда поготово искључује свест духа: немогуће је да метафизика буде свест духа (или о духу).

          Само зато што настаје пре сваке метафизике и што само собом стоји не само изван метафизике, него и изван мишљења, духовно искуство је у стању да се пред нама јави као предмет мишљења и као питање какво метафизика (својим основним ставом поменутог поистовећивања) никад не може ни да постави. Само стојећи изван метафизике – а на становишту освешћеног духовног искуства (у моменту његове освешћености!) - човек може да постави и питање о духу. Али, тада он већ у истој освешћености, стоји изван метафизике и води дијалог са метафизиком, са метафизичарем у самом себи и у другима, чак са метафизиком коју Хајдегер сматра ,,самим природним устројством човека“ (у Кант и проблем метафизике): води, дакле, дијалог са самом својом људском природом! Тако може да доведе у питање читаву метафизику, у свим њеним облицима: ,,религијским“ (заправо метафизичко-теолошким), атеистичким, традиционалним, револуционарним, позитивистичким итд.

Ж. Видовић, Огледи о духовном искуству, друго издање, Светосавска омладинска заједница, Београд, 2014.