(Читати језиво и
свечано. Музика: Лист)
Капије су Пакла
отворене сваком
Зато Ти не буди
наметљив и лаком!
Све ти је узалуд,
пишче јадни–сетан,
Не гурај се овде ниси
пунолетан!
Никада не рони у
вирове река
Који много рони, томе
нема лека.
Не пењи се никад уз
планину стрму
Јер ћеш изгубити свог
живота крму.
О, не блуди никад
кроз равнице благе
Равнице нам пију срж душевне
снаге.
Не блуди, не рони, не
срљај, не ходи
Остави се копна, не веруј
ни води.
Бој се именица, од
прилога бежи
Придеви су пропаст
чак и кад су свежи.
Bapajy те снови,
логика и чуло
Све је само варке
придевско расуло.
Ништа не говори, не
певај, нит' ћути
У мудрост језиву
мисли не упути.
O не пиши ништа, сви
су списи ташти
Не веруј очима, не
подај се машти.
Напусти Модерну,
одбаци и древност
Само од нас чекај – Велику
књижевност.
С. Винавер, «Поезија
мог сокака – шаљиве песме & песме за децу“, Европска ноћ: сабране песме, Дела Станислава Винавера, књига
10, Службени гласник, 2015.
Нема коментара:
Постави коментар