Радосно пре много лета
трудио се дух мој млад
да истражи, одгонета
природин творачки рад.
И у свему се открива
вечно један исти крој;
мало, велико, све бива
једнако на начин свој.
Све се мења, одржава;
блиско и далеко тка;
ствара се, преображава, –
за дивљење ту сам ја.
Са врхова светске лирике – препеви, Бранимир Живојиновић, СКЗ, Београд, 1996.
Нема коментара:
Постави коментар