„Ако људи на нижим положајима немају поверења y
оне изнад себе, владати народом је немогуће. Постоји само један начин да се
стекне поверење у нечију власт: ако y некогa немају поверења његови пријатељи,
тај неће имати поверења у оне изнад себе. Постоји смао један начин да у човека
имају поверења његови пријатељи: ако он не осећа нежност према својим
родитељима, неће уживати поверење својих пријатеља. Постоји само један начин да
човек буде нежан према својим родитељима: ако, загледајући y своје срце, није
оно што истински јесте, он неће бити нежан ни према својим, родитељима. Постоји
само један начин да човек буде оно што истински јесте.
Бити оно што истински јеси закон је божји.
Haстојати да будеш оно што истински јеси закон је човекова.
По природи бити оно што истински јеси значи бити
онај који без напора погађа оно што је право и без размишљања разуме оно што
жели да зна, чији живот лако и природно
тече у хармонији са моралним законом. Таквог човека називамо свецем или човеком
божанске природе. Онај ко научи како да буде оно што истински јесте, открио је
шта је добро, и чврсто се држи тога.
Да би научио да будеш оно што истински јеси,
потребно је да стекнеш широко и богато знање о оном што је речено и учињено на
свету; да то критички испитујеш; пажљиво да размишљаш о томе; да га добро
прорешеташ; и озбиљно да га спроведеш.
Није важно шта учиш; али кад си већ једном почео
нешто да учиш, не смеш то напустити док га не савладаш. Није важно шта
испитујеш, али кад си већ једном почео нешто да испитујеш, не смеш га напустити
док га потпуно не схватиш. Није важно шта покушаваш да смислиш, али кад си већ
једном покушао нешто да смислиш, не смеш то напустити док га не освојиш. Није
важно шта покушаваш да пречистиш, али Кад си већ једном покушао нешто да
пречистиш, али кад си већ једном покушао да нешто пречистиш, не смеш га напустити
док га јасно и одређено не пречистиш. Није важно шта хоћеш да изведеш, али кад једном
покушао нешто да изведеш, не смеш то напустити док га не урадиш потпуно и
добро. Ако je некоме за то потребан једноструки напор, ти ћеш употребити
стоструки напор. Ако је некоме потребан десетороструки напор; ти ћеш употребити
стоструки напop. Aкo је некоме потребан стоструки напор, ти ћеш употребити
хиљаду пута већи.
Продужиш ли на тај начин, макар и туп, сигурно
ћеш постати паметан, макар и слаб постаћеш сигурно jaк.“
Од оног што је твоје истинско ја стићи до paзyмевања,
назива се природом, a од разумевања стићи до оног што је твоје истинско ја,
назива се културом. Када, схватимо своје истинско ja, имамо разумевања, a онај
ко има разумевања, налази тиме и своје истинско ја.
Изабрани
списи: Лаоце, Конфуције, Чуангце, избор, превод, предговор
и белешке Светозар Бркић, Просвета, Београд, 1964, стр. 182-184.
Нема коментара:
Постави коментар