Песма је суштаство и зато не може
да тече у недоглед, њоме се хране Музе,
а оне једу у одређено време
као звери. Ретко их је ко видео на делу.
Стога постоје замене, метафоре –
пример: кад месо иза решетака једу пантери.
Пун поштовања чувар их дарује месом
у париском зоолошком врту, поподне.
Пантери црни, али одевени у помодне пеге
споро кидају залогаје размишљајући
шта се од њих очекује поводом ове згоде.
Сликар, песник и астролог устају на ноге
 |
| Балдазаре Перуци, Плес Аполона и муза |
пред призором џиновских костију
које су ипак делови људског тела.
Љубав је давна између чељусти зверске
и човечанског рода: однос пун чежње
увежбан у пећини где је племе давало
на грижење своје првенце и владала је
потпуна надмоћ животињског царства
што га је заступало код мајке-земље.
Свештеник је био ловац, увек спреман
на скотолоштво, као и Леда која је радо
примала лабуда подлог.
Онда
су дошле музе
и донеле значења пренесена: настаје песма
и она враћа Адаму његова ребра.
Нема коментара:
Постави коментар