Сад знам да правим боје снова
Којих на јави није било –
Зревају изнад јабланова
Поље се од њих запалило
На свет је пала магла-гама
Морала сам се са њом слити
Док сам спавала у бојама –
Нису се могле поновити
Надежда Петровић, Поље косовских божура, 1913.
Боје нерава, боје чула
Нијансе оних доживљаја
Појаве се из злата јула
Влажне од суза и трептаја
Боје из окружења Бога
Из унутрашњих обасјања
Походе ме из каталога
И пре и после умирања
Д. Лакићевић, Боје у ватри: мали каталог слика
Надежде Петровић, предговор Радивоје Микић, „Партенон“, Београд, 2021, 18.
Нема коментара:
Постави коментар