Поштовани
господине Фридрих;
чини ми
се да вас видим, да,
на
тераси сте санаторијума, у свитање,
док
пада магла и пој разара
грла
птица.
Онижи
сте, главе рељефне попут метка,
пишете
нову књигу
око вас
струји необична енергија:
Чини ми
се да видим ваше мисли које поигравају
као
велика војска.
Знате
ли да је умрла тамнокоса Ана Франк
и њени
другови и другарице,
вршњаци,
и другови њених другова
и њени
рођаци.
Хоћу да
вас питам шта су речи и шта је
јасноћа,
због чега речи горе
и после
сто година, иако је земља
тако
тешка.
Очигледно
је да не постоји веза између задивљености
и
тамног бола, окрутности.
Постоје
најмање два краљевства,
ако не
и више.
Ако
нема Бога и никаква сила
не
повезује различите елементе,
шта су
онда речи и откуд њихова
унутрашња
светлост?
Одакле
долази радост: Куда води ништавило?
Где
станује опроштај?
Због
чега мали снови пред јутро ишчезавају
а
велики се разрастају!
А. Загајевски, Vita
contemplаtiva, с пољског
превели Петар Вујичић и Бисерка Рајчић, КОВ, Вршац, 2014, стр. 46–47.
Нема коментара:
Постави коментар