Видим Вилијема Блејка који је свакога дана
налазио анђеле у крошњама дрвећа
среће Бога Оца на степеницама
скромне куће и светлост у прљавом сокаку –
Блејка који је умирао
певајући радосно
у закрченом Лондону, граду
проституки, адмирала и чуда,
Вилијема Блејка гравера који је тешко радио
и живео у беди, али не очајавајући,
јер је стално добијао огњене знаке
с океана и са звезданог неба,
и није губио наду, јер се нада
рађала увек изнова као дах;
видим и оне који су као и он ишли
сивим улицама
ка ружичастој орхидеји свитања.
А. Загајевски, Vita
contemplаtiva, с пољског
превели Петар Вујичић и Бисерка Рајчић, КОВ, Вршац, 2014, стр. 145.
Нема коментара:
Постави коментар