ИВАН В. ЛАЛИЋ, Молитва

Љубави, нека буде воља твоја

На овом небу, страшно несигурном,

Ко и на земљи. Сад је доба боја

И јужног ветра у листању журном.

Ноћи су плаве, мекане ко воће

И пуне звезда ко плитки бунари.

Нека се људи љубе како хоће

У привременом кругу малих ствари.

Љубави, нека буде воља твоја

У градовима што су непокретни

И неће моћи да беже из строја,

И испод лишћа што још нема ране,

И међу људима што живе сретни

Јер верују у старе лукобране.