Још док и не
знах да сам поета,
Бризнули као
вода над фонтаном,
Искре
ватромета,
Што се,
незвани, ко ђаволи врте
У светилишту,
где је сан и кȃд,
Стихови моји
о младости и смрти
–– Нечитани
никад! ––
Разбацани по прашним рафовима
/Где нико није ни тражио вас!/
Стихови моји, као скупа вина,
Дочекаће свој час.
13. мај 1913.
Коктобељ
М Цветајева, Песме
и поеме, Изабрана дела Марине Цветајеве, Прва књига, приредила Милица
Николић, Народна књига – СКЗ, 1990, стр. 91.
Нема коментара:
Постави коментар