Heyморан
бунт човека против сиромаштва, и нeyморна је победа сиромаштва над свим
бунтовима. Човек са секиром у руци јуриша на сиромаштво и удара, a сиромаштво
је бесмртно. Не види човек да је сиромаштво проблем који хвата у два света,
овај и онај, свет материје и духа; и не види човек, јадан не био, да је он y
сржи бића свог једна протањена сиротињска материја, иначе не би могао прелазити
y духовно. Сиромаштво је проблем земље и неба, не само проблем друштвени. Јесте
сиромаштво у много случајева последица ствари, али је у далеко више случајева
ствар по себи. Сиромаштво има безброј ликова и типова. Обратите оштру пажњу на
социјалне борце и на књижевнике, и ви ћете се уверити да сваки од њих заступа и
истиче један нарочити тип сиромаштва, једнy врсту патника; да сваки од њих
прогони једну врсту неправде. Ти разни ликови и типови доказују двоје: да
сиромаштво може бити последица друштвеног уређења, и да је сиромаштво и оно
само, то јест, једна тајанствена диспозиција y човечанству. Има људи који су
сиромашни зато што су сиромашни, зато што је сиромаштво један од вечних
елемената у човеку, као и љубав, као и религија. Највећи колектив човечанства
то је сиротиња! Колектив који је истоветан са целим светом, то је сиротиња! Најшире
људско рођаштво, и најраспрострањенији језик, то је сиромаштво! Најчешћи мотив
књижевности кроз сва времена и стилове, није љубав, него сиромаштво! Човечанство,
то је другим речима сиромаштво! Богаташи cy само ситна разбацана острвца која
плове по нама сиромасима, да би се пре или после срушила y нас. Сиромаштво је
једна од тајни овога живота; као такво оно је нерешљиво и неистребљиво. Оно је
део природе човечје, битни део, неумрли део. Оно је y човечјем савршенству, и y
човечјем несавршенству. Неко је сиромах због порока, неко је сиромах због врлина.
А пороци и врлине су вечне ствари. Сиромаштво, као и љубав и религија, стална
је борба добрих и злих сила y човеку, и зато из сиромаштва произилази страдање,
али произилази и лепота. И произилази оно што је над лепотом лепота, мир
духовни: онај од свега јачи осмех, од свега светлији осмех мира на лицу
сиромашка. Велики песник Рилке, један од највећих y свету, само је једну песму
могао спевати y једном стиху: „Сиромаштво је велики сјај изнутра“ (Denn Armut
ist ein groβer Glanz aus Innen). Сиромаштво провлачи човека кроз ужасне страхове,
јер се сиромашак спочетка боји свега и свакога. Али сиромаштво најзад одведе
човека y религиозни мир, који се једини не боји никога и ничега. Само
сиромаштво може одвести y мир који је апсолутно бестрашје, који је измирен и са
смрћу, у љубави са смрћу. Св. Францискус је сажео плод сиромаштва y ове велике
речи: „Тако сам једно са Господом и светом кроз мир, да су ми смрт и живот
једнако задовољство.“
(одломак
из есеја Проблем сиромаштва у животу и књижевности)
Стопама Христовим: одабрани записи (приредио Благоје Пантелић), Отачник – Бернар, Београд,
2019. стр. 130–131.
Нема коментара:
Постави коментар