Душа, између тела и духа, двосмислена и тескобна, опхрвана осећањима
тела а тежећи вечности духа, бескрајно се двоуми између релативног и
апсолутног. Сирота душа, збиља. Душа је појединац, дух је особа. Односно:
несвесно и над-ја, живот и жртвовање живота, грех и врлина, ноћно и дневно, ђавоље
и божанско.
Роман је душа, мисао је дух. Пишем романе зато што имам душу, а не
само дух. Зато што сам несавршен.
Е. Сабато, Појединац и унуверзум, превела са
шпанског Александра Манчић, „Градац“, 2005.
Нема коментара:
Постави коментар