Књига је створена за
шаку.
Да се држи ко крчаг, ко погача.
Замирише на облак ил дете, у мраку.
По дану, бруји ко жена кад корача.
Књига је надгробна
плоча.
Мирна је – и свежа и напуштена.
У њој је све: тајна крви, тајна воћа.
И ништа: облутак уместо семена.
Нема коментара:
Постави коментар