ЈЕЛА СПИРИДОНОВИЋ САВИЋ, Љубав је предана Служба другом...

...Сребрног врта

други цвет је

Љубав.

Љубав,

та одана, предана Служба другом,

без граница,

да скоро нема свога лица,

тако предана Служба другом...

На путу дугом,

којим она крочи,

не требају очи,

и слеп можеш, брате, и слеп...

Њена је црква Самозаборава,

без застава,

a цела јој је Слава

на Жртвенику...

у њој се нише

крваво Срце само.

А најдража деца

Вечнога веле:

„O ми те знамо,

цркво Самозаборава,

Јер пут

којим се теби ходи,

Једино срећи води,

једино миру води.

Љубав је тако предана служба

другом

да је свугде дома,

и свугде без огњишта.

Она за себе

не тражи ништа,

а све даје...

Љубав је кандило

трептаво јасно,

што румено y пламу сјаје,

а ти си рука,

што уље даје...

А твоји су Снови уље,

и твоје Наде уље,

и твоја крв је уље,

и твоје кости уље,

и само и једино уље

сви најдражи Идеали...

А ти сипај,

сипај

о не жали,

да не би пламен постао мали.

Јер срећни само

они јесу,

који на по пута нису стали,

и дали,

дали све...

Јер љубав је Господ у нама,

и хармонија вечна,

и срећа неизречна...

Она је златна галија,

распетих једра белих,

поврх азурна мора,

пред њом се румени

крвљу рујном

и пламену вечна зора...

А на крми

седи Један –

поглед му

пун даљина...

Један,

у коме Господ виде

најдражег Свога Сина...

а који је толико

волети знао,

да се за Спас других

распети дао,

с погледом

пуним даљина...

Блажени, који љубе, брате.

Јела Спиридоновић Савић, „Пергаменти“ (нашао и превео брат у Христу Стратоник), одломак, Чежње: изабрана дела, Службени гласник, Београд, 2012.