Kад би се ти возила у кочији, а ја носио сламнати
шешир,
и ми се једног дана срели на цести,
ти би сишла и наклонила се.
Kад би ти ходала у дроњцима, а ја јахао на коњу,
и ми се једног дана срели на цести, ја бих сишао
и наклонио ти се.
Желим ти бити пријатељ заувек, без прекида и
распада....
Kад се брда сравне и реке пресуше,
кад муње и громови завладају зимом, кад сунце и
снег опустоше лето,
кад се стопи небо и земља тек тада ћу се растати
од тебе... а ни тада.
(кинеска поезија, 1. век наше ере)
Нема коментара:
Постави коментар