Меке и сиве
магле, у дубинама вашим
Ја видим северна
мора сива,
Жале широке са
меким безбојним песком –
И као усамљено
вито једро је облак бео.
Море се шири као
очајна тежња к Бескрају.
И као да се у
облацима још таласа,
љуљајући сањиви
лет морских птица –
А и призрачно
северно сунце се губи
И умире у
маглама рођених снова сивих.
Најлепше песме Анице Савић Ребац, предговор и избор Братислав Р. Милановић, „Ариадна“, Београд, 2010.
Нема коментара:
Постави коментар