Сила стоји благодатна
У сазвучју живих речи,
Из њих дише непојамна
И лепота свéта, лечи.
У сазвучју живих речи,
Из њих дише непојамна
И лепота свéта, лечи.
И са душе скотрља се
Бреме сумње далеко, —
Верује се, и плаче се,
И тако је лако, лако…
Бреме сумње далеко, —
Верује се, и плаче се,
И тако је лако, лако…
1839.
Препевао: Александар Мирковић
Преузето са блога: https://srodstvopoizboru.wordpress.com
Нема коментара:
Постави коментар