У реповима истих
комета већ су се мрзли сви
наши атоми
И сагоревали су над
непознатим световима
Ишчекујући облик нови
Ми смо се већ сретали
у пигментима биљака
и етарских уља
Били смо фотони забијени
у сводове купола
И зрнца под
капителима стубова
Али све то...
Ax све то љубави
Тако је неживо и
припада просторима
За препознавање какво
се нама догодило
Било је потребно да
се баш овакви
Истовремено
У време улијемо
Ж. Медић Жац, Двојеручица, Књижевно друштво «Свети
Сава», Београд, 2018.
Нема коментара:
Постави коментар