Прво изнутра настане стуб соли,
и почне да расте.
Онда се одједном широм отворе очи,
зацакли поглед и засени га дубина...
Тишина.
Време се између трептаја скамени
и дисање на трен стане.
Негде се у стомаку извор отвори,
струја појури нагло у главу,
притисак испуни слепоочнице,
а дах из груди проговори:
удисај... јецај... издисај...
Густа вода преплави очи и трепавице
и со потече низ лице,
прво као море у таласима,
а потом као тишина
и као опроштај.
Изнутра после заблиста светлина
и лакоћа се рашири свемиром, чиста...
(Из циклуса: "У звезданом телу")
Нема коментара:
Постави коментар