Тако давно сам се родио,
Да чујем некадаКако нада мном тече
Студена вода.
А ја лежим на дну речном,
И ако песму запевам –
Од траве почећу, песак заграбићу
И усне отворити нећу.
Тако давно сам се родио,
Да говорити не могу,
И град ми се приснио
На каменом брегу.
А ја лежим на дну речном
И видим из воде
Далеко светло, високи дом,
Зелену луч звезде.
Да говорити не могу,
И град ми се приснио
На каменом брегу.
А ја лежим на дну речном
И видим из воде
Далеко светло, високи дом,
Зелену луч звезде.
Тако давно сам се родио,
Да ако дођеш
И на очи ми положиш руку,
То ће бити лаж,
А ја те задржати не могу,
И ако одеш
И ја не пођем за тобом, као слеп,
То ће бити лаж.
Да ако дођеш
И на очи ми положиш руку,
То ће бити лаж,
А ја те задржати не могу,
И ако одеш
И ја не пођем за тобом, као слеп,
То ће бити лаж.
Препевао: Александар Мирковић
Преузето са блога: srodstvopoizboru.wordpress.com
Нема коментара:
Постави коментар