Моје песме
стидљиво куцају на твоја врата
да се пред тобом поклоне:
хоћеш ли ми отворити?
Моје песме имају
звук свиле попут шуштања
твоје хаљине у предворју
Моје песме миришу
као љупки зумбул
у твом врту.
Моје су песме у боју
крви одевене, у боју
хаљине твоје
шуштаве и сјајне.
Моје најлепше песме
блистају, оне су као ти!
Пред вратима стоје да ти се поклоне:
хоћеш ли ми отворити?
Нема коментара:
Постави коментар