Категорије

петак, 07. април 2017.

ХЕРМАН ХЕСЕ, Повезаност

Из напева већ ишчезлих племена
често у срце сродни звуци кану,
па слушамо да л’ то нас лако гану
завичај наш из пређашњих времена.

Тако и срца куцање нам веже
нит нераскидива за срце света,
што с током Сунца, звезда и планета
складно наш сан и наше бдење спреже.

И наших дивљих жеља плима луда
и наши дрски грозничави снови
дух исконског су духа, вазда будни.

Древни жар света рађа нас и храни,
идемо, буктињама обасјани,
к сунцима окренутим вечно новим.

Нема коментара:

Постави коментар