Категорије

субота, 08. април 2017.

ЈЕЛЕНА ГУРО, Тајна


         Постоји веома озбиљна тајна која се мора објавити људима.
         То је – да их земља веома воли.

          Ми, по милости божјој, сањари,
               Ми доносимо пресуду.

         Сви песници, ствараоци будућих знакова – да ходају боси док је земља летња. Наше су ноге још невине и простодушне, неискусне и брже се заносе. Под босим ногама, чврсти слани песак, као мало смрзнут, и само се међу прстима покрећу час хладне, час топле струје. С голим ногама разговара земља. Под босом ногом даска пева о топлоти. Тек ту дознајеш о драгој блискости с њом.
         Ето зашто песници морају обавезно лети да ходају боси.

Јелена Гуро (1877-1913)

Превод: А. Петров


Антологија руске поезије XVII-XX век, књига прва, избор, предговор и текстови Александар Петров, „Просвета“, Београд, 1977. 

Нема коментара:

Постави коментар