Увек
сам држао да је доброта само лепота која делује, да је прва тесно повезана с
другом и да обе имају заједнички извор у добро усклађеној природи. Из ове мисли
проистиче да се укус усавршава истим средствима којима и разум, и да душа
дирнута чарима врлине мора бити сразмерно осетљивија и за све друге облике
лепоте.
Ж. Ж.
Русо, Нова Елоиза, 1761.
Нема коментара:
Постави коментар