„Где се двоје воле, Он је међу њима“
Новалис
Од дрхтаја душа струји васиона
И тишином свира тад небеска харфа
Од прстију наших – загрљених зрака
Рађају се сунца под нашим очима
Ми једно у другом не видимо плоти
Јер се светлост твоја у мом оку рађа
И дрво живота што расте у нама
Не рађа плодове
већ цветове познања
Ја – Божица
твоја и Адамовица
Сведочим
Оним који је међу
нама:
Тиховања љубавна јесу созерцања –
Молитва су чистој Светлости у нама
Додири су ови миропомазања
И свето је миро на нашим уснама.
Ми не постојимо – то су обасјања
У Светлости овој тиха нестајања
Ми не постојимо – то су озарења
Додири
су душа наша вазнесења.
Нема коментара:
Постави коментар