Категорије

понедељак, 12. март 2018.

Р. М. РИЛКЕ, Јутро



Сети се да су руже мирисаве,
што смо их пре свих гледали кроз смех,
све наше благо биле, ко даљ плаве,
и нико није ни знао за грех.


Гле, првог дана устадосмо, али
с наручја Божјег, где смо и спавали –
а како дуго – то не могу рећи;
све наше прошло сад је мит постало,
па чак и оно чега беше мало
морамо сада испонова стећи.
Шта ће се збити? Не брини, постојиш,
и од пропасти немој да се бојиш,
јер чак и смрт је само предлог строг;
шта хоћеш да ти кажем? Што се спориш?
Биће ноћију, пуних тихог лета,
и дана који сијају сред света,
Постојаћемо ми, и биће Бог.[1]

Антологија руске поезије ХХ века (сребрни век), I, приредио Владимир Јагличић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 2015




[1] Рилке је написао један број песама на руском језику у време своје друге посете Русији, када је боравио на имању руског песника Семјона Дрожина, као његов гост (1900-01). Ове песме за живота Р. М. Рилкеа нису штампане (штампане у Визбадену тек 1961), будући да је сматрао како су „експерименталног карактера“, јер је недовољно познавао руски језик. Ипак, оне имају вредност коју данас нико не оспорава: такла их је велика рука.

Нема коментара:

Постави коментар