Категорије

петак, 02. март 2018.

ВАСКО ПОПА, Косово посланство


Кос крила орошена крвљу суши
На ватри црвених божура

Пред њим се шири поље
Исписано врелим људским гвожђем
Претопљеним у честито злато

Надежда Петровић, Косовски божури (1913)

Трава царује међу словима
И њихове редове
По својој вољи престројава

Кос отима своје поље
Из руку четири црна ветра
И савија га од поднева до поноћи

У поноћ небо прелеће
И односи y кљуну некуд он зна куда
Свој зелени свитак 

Милослав Шутић, Антологија модерне српске лирике 1920-1995, „Чигоја штампа“, Београд, 2002. 

Нема коментара:

Постави коментар