ЉУБОМИР СИМОВИЋ, Запис златом

Међ квргавим свећама дочеках зиму 1254. Сваке ноћи, уз хорове вукова и сметова, моје бденије je дуго као пут пламена са врха до дна свеће, кад гаврановим пером исписујем листове манастирског летописа зa лето Господње 1235.

У овој тесној ћелији препознајем

лето по прашини, зиму по снежном праху просејаном кроз уске пукотине.

Свећа над мојим ослепелим очима, квргав прст гyбавца са оштрим ноктом од пламена, већ годинама показује небеса Господња, и опомиње ме.

Над главом ми се љуљају звона, велики, златни стогови сена, некад у селу Волујцу.

И сневам да не постојим,

да ме то само неко сања,

да је близу зора,

и оном што ме усну време je да ce буди.

Љ. Симовић, Хлеб и со – изабране песме, СКЗ, БИГЗ, Просвета, Дечје новине, Београд, 1991.