МАРК ШАГАЛ, Твој зов

Не знам живех ли. Не знам

живим ли... У небеса гледам

и свет не препознајем.

Залазак је – и моје тело у ноћ ступа.

Љубав, цветови са слика мојих,

зову ме напред, и иза мене кликћу.

Мој дан без свећице не остави,

кад тама испуни и овај дом:

како кроз мрак сјај твој у даљини да угледам?

Како зов да зачујем Твој,

кад сам останем на постељи

и лед немости обгрли ми тело? [1]

 

М. Шагал, Променада (1918)

Антологија руске поезије ХХ века (сребрни век), II, приредио Владимир Јагличић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 2015.

---

[1] Песму је са руског превео Владимир Јагличић, иначе је изворно написана на јидишу.