АРСЕНИЈЕ ТАРКОВСКИ, Маслине

Пут води до падина,
Где је трава до колена
И призраци дивљих маслина,
Положивши рогове сред камења,
Заспали су ко стадо јелена.
Чудно ми је што сам жив
Усред гробова и сновиђења.

Ја сам чувар вечерњих часова
И сивог лишћа нада мном.
Јесење небо сад ми је дом.
Не сећам се својих снова
И нисам вредан суза твојих.
Давно се иза леђа мојих
Чуло спуштање железног засова.

А моја судба кључеве крије
У ватрама степа што горе,
И сапутник њен све до зоре
Чека у кошуљи пурпурне боје.
Она плаче и крије кључе моје
Плаче, да је песма сестра њена
И време је на пут да се спрема.

Седе маслине, рогове мени
Спустите на тешка рамена,
Спустите рогове, ко на камења:
Света колевка била је мени
Земља бола и сахрана.

(1958)

Арсеније Тарковски

Препевао: Александар Мирковић