Разапињу ме, а ја морам бити крст и чавли.
Пружају ми пехар, а ја морам бити кукута.
Обмањује ме, а ја морам бити лаж.
Пеку ме, а ја морам бити пакао.
Морам да величам сваки тренутак времена и да му будем захвалан.
Моја храна су све ствари.
Тачан збир васионе, понижење, радост.
Морам оправдати онога који ми задаје рану.
Моја срећа или несрећа су безначајни.
Ја сам песник.
Х. Л. Борхес, Изабрана дела:
проза, поезија, есеји, (превод песме Радивоје Константиновић), Издавачка кућа „Драганић“, Београд, 2006.
Нема коментара:
Постави коментар