БРАНКО МИЉКОВИЋ, Сунце

Ово ће се неизвесно кретање завршити

Сунцем.Осећам то померање југа

У свом срцу. Мајушно подне се руга

У камену, варница што ће осветлити

Звездани систем мог крвотока.

А дотле све што буде нек је због песме.

Друга утеха нам не треба.

То трајање се руга

Претњи црног и отровног неког сока.

Не, неће се отровом то путовање завршити.

Неки ће свемир поново да нас створи.

Макар слепог лица и мрачног срца реч праву изговори.

У камену спава мало сунце што ће нас осветлити.

Чујеш ли звездани систем мог крвотока!

Понављам: неки ће свемир поново да нас створи

Макар слепог лица и мрачног срца док сунце не проговори

Над претњом црног и отровног неког сока.

Бранко Миљковић, Изабране песме, избор и предговор Слободан Ракитић, СКЗ, Београд, 2005.