За овај хлеб мој насушни,
за сваку капљу воде,
Хвала ћу рећи.
За то што Адамове
понављам труде,
Хвала ћу рећи.
За ове дарове пророчке,
бесмислене, који ме воде,
За то, што не могу
Ни речју, ни заклетвом
птица, спасити се беде,
Хвала ћу рећи.
За то, што ће ме тешка
родна земља скрити
И што ћу с травом опет
једно бити,
За то, што је мој пут –
од земље до звезде,
Хвала ћу рећи.
1945.
Препевао:
Александар Мирковић
Преузето са блога
Александра Мирковића:
Нема коментара:
Постави коментар