Гоњен
силама несазнатљивог
Разапет као
опрано платно
Између
крајева својих граница
До усијања,
до распрскавања
Сав од
тражења и Тражења
Човек с
осмехом на крају усана
Рекао је
свету:
Узалуд вам
сва моја страдања
Ја чујем
тишину у влати твојих трава
Осећам
радост у сузи што пада
Видим
светлост у мраку твог бездана
Милујем
нежност у силама разарања
Болујем
чежњу међу звездама
Ја сам из
твојих прљавих руку
Отргао
последњу кап чистоте
И у белини
своје кошуље
Сачувао
невиност новорођенчета.
Нема коментара:
Постави коментар