Људи
управо у самим кризним ситуацијама проналазе снагу да их преброде. То су
доказали толики мушкарци и жене који су се, имајући као једино средство
чврстину и храброст, изборили побеђујући крваве тираније на овом нашем
континенту. Људско створење уме од препрека да начини нове путеве, јер је
животу, да би се обновио, довољан простор колики пружа једна пукотина. При томе
је најважније да не дозволимо да се угуши оно што се може одржати у животу. Да
одбранимо, као што су то херојски чинили потлачени народи, традицију која нам
казује колика је светиња човек. Да не дозволимо да нам измакне драж малих
тренутака слободе у којима можемо да уживамо: заједничко седење за столом са
драгим особама, пружање помоћи беспомоћнима, дуге шетње кроз шуму, захвалност
коју осетимо у неком загрљају. Некакав чин храбрости као што је ускакање у кућу
коју је захватио пожар. То нису рационални поступци, и не треба ни да буду, јер
оно што ће да нас спасе јесте љубав.
Свет
не може ништа човеку који пева у несрећи.
Е.
Сабато, Отпор
Нема коментара:
Постави коментар