Када кренеш на пут за Итаку
зажели да дуг то буде пут,
потхвата пун, опасности и сазнања.
Лестригонаца, Киклопа
и срдитог Посејдона не плаши се!
На такве никада наићи нећеш
све док мисао је твоја узвишена
и док бирана се осећања тичу твога духа и твог тела.
Нити Лестригонце, нит Киклопа
нити дивљег Посејдона ти сусрести нећеш
ако не носиш их у самоме себи
и ако их душа твоја не износи преда те.
Зажели да дуг буде то пут
свитања летњих пун
у која ћеш – колике ли радости –
улазит у луке први пут виђене.
Пред феничким застани тезгама
и снабди се финим стварчицама:
седефом, кораљом, амбром, слоновачом;
узми сваковрсних разблудних мириса,
што више управо раскошних мириса.
Пођи у многе градове мисирске
да учиш, и да поучиш се код мудраца њиних.
И на уму увек Итаку задржи.
Стићи на њу твоја је судбина.
Ал' нипошто не жури на том путу.
Боље нека много година потраје
да на оток пристанеш ко старац
богат оним што на путу стекао си
не очекујући да Итака богатство ти дадне.
Она ти је дала дивно путовање.
Без ње не би ни кренуо на пут.
Но ништа ти више она нема дати.
А ако је сиромашном нађеш, знај преварила те није.
Мудар каквим си постао и с толиким искуствима
схватићеш већ што Итаке значе.
Нема коментара:
Постави коментар