Тако сам сȃм. И нико
не разуме
ћутање: мојих дугих
дана глас.
Нема ветра што
отворити уме
велико небо мог ока
за спас.
Иза прозора дан ми
туђе сја
у граду; неко велики
све слуша
И чека. Мислим: јесам
ли то ја?
Шта чекам? Где је
остала ми душа? [1]
Антологија руске поезије ХХ века (сребрни век), I, приредио Владимир
ЈаглиР. чић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад,
2015.
[1] Рилке је написао један број песама на руском језику у време своје
друге посете Русији, када је боравио на имању руског песника Семјона Дрожина,
као његов гост (1900-01). Ове песме за живота Р. М. Рилкеа нису штампане
(штампане у Визбадену тек 1961), будући да је сматрао како су „експерименталног
карактера“, јер је недовољно познавао руски језик. Ипак, оне имају вредност
коју данас нико не оспорава: такла их је велика рука.
Нема коментара:
Постави коментар