Р. М. РИЛКЕ, Јутро

Сети се да су руже мирисаве,

што смо их пре свих гледали кроз смех,

све наше благо биле, ко даљ плаве,

и нико није ни знао за грех.

Гле, првог дана устадосмо, али

с наручја Божјег, где смо и спавали –

а како дуго – то не могу рећи;

све наше прошло сад је мит постало,

па чак и оно чега беше мало

морамо сада испонова стећи.

Шта ће се збити? Не брини, постојиш,

и од пропасти немој да се бојиш,

јер чак и смрт је само предлог строг;

шта хоћеш да ти кажем? Што се спориш?

Биће ноћију, пуних тихог лета,

и дана који сијају сред света,

Постојаћемо ми, и биће Бог.[1]

Антологија руске поезије ХХ века (сребрни век), I, приредио Владимир Јагличић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 2015. 

---

[1] Рилке је написао један број песама на руском језику у време своје друге посете Русији, када је боравио на имању руског песника Семјона Дрожина, као његов гост (1900-01). Ове песме за живота Р. М. Рилкеа нису штампане (штампане у Визбадену тек 1961), будући да је сматрао како су „експерименталног карактера“, јер је недовољно познавао руски језик. Ипак, оне имају вредност коју данас нико не оспорава: такла их је велика рука.