Не знам
живех ли. Не знам
живим
ли... У небеса гледам
и свет
не препознајем.
Залазак
је – и моје тело у ноћ ступа.
Љубав,
цветови са слика мојих,
зову
ме напред, и иза мене кликћу.
Мој дан
без свећице не остави,
кад тама
испуни и овај дом:
како
кроз мрак сјај твој у даљини да угледам?
Како
зов да зачујем Твој,
кад сам
останем на постељи
Антологија руске поезије ХХ века (сребрни век), II, приредио Владимир Јагличић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 2015.
Нема коментара:
Постави коментар